Iz Moltecha smo razgovarali sa Tiborom Vargom i Kornelijom Kiš, o industriji 4.0, internom razvoju i proizvodima, plasiranjem i kontekstu industrije.
Gde ste počeli i gde ste danas?
Prilično je iznenađujuće izgovoriti, ali istorija ove kompanije u 100% mađarskom vlasništvu datira 30 godina unazad. 1992. godine kompanija je prodavala samo kaiševe. Ova početna grupa proizvoda je zatim proširena kaiševima, remenima i doboš motorima, a zatim je usledila proizvodnja, održavanje i montaža svih vrsta dodatne opreme pored glavnih rezervnih delova. Sada zapošljavamo i izvozimo sa oko 50 ljudi, od drvne industrije do industrije kablova, od proizvodnje sirovina do montaže kompletnih automatizovanih sistema za rukovanje materijalom, u nekoliko industrija.
Ako uđem u fabriku, šta ću tamo videti što ste vi sastavili?
Tipično, na primer, pokretna traka i sistem koji njome upravlja.
Šta izvozite?
Gotovo sve, ali klinasti kaiševi čine najveći deo izvoza, sa 85% grupe proizvoda u inostranstvo. Povećanje odnosa izvoza i izvoznih kapaciteta je i strateški cilj.
Sve sami radite?
Zavisi od porudžbine, jer je u slučaju sistema za rukovanje materijalom svaki projekat jedinstven. Što je posao složeniji, to više podizvođača angažujemo, iako sve više poslova sada radimo sami.
Ovde ste sada u dvostrukoj ulozi u pogledu promene tehnologije. S jedne strane, kao dobavljači sistema za rukovanje materijalom, koji kupcima nude značajan tehnološki razvoj, a sa druge strane, kao oni koji su sami uveli nove tehnologije u svoje interne procese. Koja uloga je teža?
Ove dve uloge su različite, ali povezane. Što se tiče internog razvoja, korišćenje digitalnog radnog lista u poslovanju sa delovima, koji može da meri vreme utrošeno na proizvodnju i rad, vezano za RFID karticu zaposlenog, svakako je bila prekretnica za nas. Pored toga, tableti su postavljeni u radni prostor, zajedno sa serijom proizvoda i planom poslovanja za proizvode koji će se proizvoditi iz sistema upravljanja preduzećima (Microsoft BC). Interni razvoj je bio potreban jer su ranije samo za samu aktivnost bili potrebni sati da bi se evidentiralo vreme utrošeno na proizvodnju. A termin in-house razvoj nije sasvim tačan jer je korisno i za kupca da može da prati gde se proizvod nalazi i ko je već doprineo njegovoj proizvodnji.
A poboljšanja kupaca su stalna: učimo iz svakog posla, tako da standard može da se poboljšava sve više i više.
Kako na vas utiče često spominjani nedostatak kvalifikovane radne snage u industriji 4?
Hvala, dobro smo, ove godine već možemo da zaposlimo inženjera automatike. Sve u svemu, otprilike jedna petina našeg osoblja su inženjeri, ali istina je da smo mi partneri u dualnoj obuci, tako da je zapošljavanje takođe zagarantovano. Sigurno je da razvoj ljudskih resursa smatramo strateškim ciljem, bilo da se radi o intelektualnom kadru, koji čini polovinu osoblja, ili fizičkom kadru koji čini drugu polovinu.
Zašto je dobro za kupca da uloži svoj novac u automatizovano rukovanje materijalom?
Sa uvođenjem automatizovanih rešenja, povećanje efikasnosti je jasno. Nekad dvostruko, nekad višestruko, ali jasno i uglavnom merljivo. Merljivost približava informacije donosiocima odluka o celom procesu rukovanja materijalom: koliko sati je mašina radila, koliko je energije potrošila, ko je radio na njoj, kolika je težina prošla kroz nju itd. Odavde govorimo samo o pouzdanim brojevima a ne o subjektivnim percepcijama. Mnogo primera bismo mogli da navedemo, od linije za sortiranje odeće do „servirne” opreme od 54 elemenata za sedeće radnike. U ovom drugom primeru da se materijal kreće do osobe, a ne obrnuto, može biti od posebnog značaja, npr. u slučaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Kako izgleda izgradnja ovakvog sistema?
Celu stvar treba posmatrati kao LEGO, ili bolje reći kao rešenja koja nudi IKEA. Postoje elementi i njihovi crteži, a to sami kupci mogu podesiti u okviru odgovarajućih parametara, na primer širina, brzina transporta, visina. Hardver mora biti programiran paralelno (npr. sa SMART motornim rešenjem) i može biti opremljen svim vrstama pametnih rešenja kao što su PLC ili ormar za transfer frekvencija. Zatim se ovi delovi sklapaju na licu mesta i kasnije servisiraju. Na kraju će svaka oprema za rukovanje materijalom biti jedinstvena. Osim toga, sve to možete kontrolisati jednim telefonom.
Da li je moguće „dobro“ nabaviti opremu za rukovanje materijalom? Šta možete da predložite kupcu koji planira takvu investiciju?
Ovde se postavlja interesantno pitanje. Jer zamislite da postoji ogromna i veoma skupa robotska ćelija koju je kupac nabavio posle velikih poteškoća. Raduje joj se i počne da proizvodi. Onda mu pada na pamet, kada je mašinu pustio u rad, da će mu i trebati i automatizovana oprema za rukovanje materijalom jer priliv materijala stagnira. Sviđa mu se i ovo što smo mu prikazali, bilo bi dobro, ali ostao je bez para. To je zato što na početku primene nije dizajnirao automatizaciju rukovanja materijalom, jer budimo iskerni, postoji velika razlika između ove dve investicije i zato biraju prvu. I onda počinjemo da pojednostavljujemo pokretanje materijala.
A time će produktivnost super mašine biti potisnuta.
Tako je, ali tu mi nemamo uticaja, jer kupci u Mađarskoj još uvek ne razmišljaju o dizajniranju kompletnih lanaca snabdevanja, nego samo izolovane proizvodnje. I ovo važi za glavne proizvodne procese kao i za dodatnu opremu. Dozvolite mi da vam dam primer: imamo štampariju u kojoj su svi razmišljali o prelepom gotovom proizvodu, ali niko nije mislio kako će otpremiti tone papirnog otpada. I kako će to uraditi? Ručno? Kupac stoga mora biti upoznat sa celokupnim procesom rukovanja materijalom i takođe treba da ima nameru da pokretanje materijala učini što je više moguće podmazanim i automatizovanim.
Za kompaniju kao što je vaša, šta biste predložili kompanijama poput vaše da vode računa kada implementiraju automatizovani sistem?
Možda je jedan od najvažnijih je pristup, otvorenost za inovacije. Mi recimo pratimo događaje kao što je ovaj i tražimo programe koji nam mogu biti od koristi. Tako smo dospeli u krug preduzeća Industrija 4.0, gde smo završili sa zlatnom ocenom industrije 4.0. Činjenica da smo tamo videli Contit ili Festo, kako to funkcioniše, da su nam o tome rekli profesionalci koji su sami prošli što čini ceo proces mogućnost tranzicije robotike verodostojnim i bliskim. Jer tačka kada počinjete da razmišljate je kada vidite da nešto zaista funkcioniše u praksi. Tu počinjete da razmišljate, ako je neko to isto već uradio, kako bismo mi mogli isti korak da pređemo, i polako se javi neka slika u glavi koja sugestira da bi moglo da funkcioniše i u našoj firmi.
Bez sistema korporativnog upravljanja?
Ne, sistem korporativnog upravljanja je svakako potreban. I naravno treba da poznajemo svoje sopstvene granice.
A onda menadžment odlučuje o tehnološkoj reformi.
Da, u isto vreme, celo ovo pitanje utiče ne samo na menadžment kompanije, već i na kolege. Oni takođe moraju da dobiju novi impuls, novu inspiraciju, da smisle svoje ideje kako bi to bilo tako. Sve u svemu, važno je krenuti ka pametnim rešenjima, čak i ako ne iskoristimo u potpunosti njihov potencijal. Na primer, do sada koristimo samo 30% mogućnosti digitalnog radnog lista, iako planiramo da uključimo 70% u naš dalji razvoj.
Dakle, ako bismo morali da sumiramo naše preporuke u tri reči, rekli bismo: posvećenost, korporativno upravljanje i uključenost. Ostalo će doći samo kroz iskustvo.