O mašinskoj proizvodnji, promeni tehnologije i odnosu tehnologije i zaposlenih razgovarali smo sa Žomborom Tamašijem iz Guttler Kft., generalnog direktora kompanije.
Kako biste predstavili Guttler Kft.?
Firma je osnovana pre 30 godina i trenutno je u nemačko-mađarskom vlasništvu. Bavimo se proizvodnjom poljoprivrednih mašina, od kojih su sve naš sopstveni razvoj. Razvoj proizvoda i prodaja su takođe sastavni deo kompanije. Nudimo mehanička rešenja za skoro sve poljoprivredne poslove, a posebno u oblastima pripreme setve, ozelenjavanja, međuredne obrade i vinogradarstva. Zapošljavamo više od 80 ljudi, ali pronalaženje prave radne snage za nas je veliki izazov. Obično proizvodimo za izvoz, 75% naših proizvoda ide na inostrano tržište. To ujedno predstavlja i ozbiljna očekivanja što se tiče kvaliteta, od samog početka svojim kupcima pružamo veoma visok nivo kvaliteta.
Kakav ste put prešli do sada?
Firma je pokrenuta 1996. godine, prvo smo radili kao ugovorni radnici za Güttler GmbH, a kasnije smo pokrenuli sopstvenu proizvodnju. Neprestano težimo obnavi: već duže vreme imamo ISO 9000 sertifikat, od 2014. godine radimo po lean principima, a sada je i robotizacija postala sastavni deo kompanije.
Ako sam dobro razumeo, veza sa industrijom 4.0 vam je bila potpuno jasna. Koje sisteme trenutno koristite?
Imamo nekoliko tipova tehnologije Industrije 4. Među kompjuterski rukovođenim mašinama možemo naći mašine za sečenje – sa CNC kontrolom, obradne centre koji prave rupe visoke preciznosti, kao i CNC strugove koje mogu da proizvedu potpuno gotove delove bez ljudske intervencije. Imamo mašine za testerisanje koje mogu da obrađuju više vlakana istovremeno, u snopovima ili čak pojedinačno. Izrađuju rezove različitih veličina i uglova. Velika prednost je što kolega bravar može da rukuje sa dve ili tri mašine paralelno, što utrostručuje efikasnost. Nedostatak radne snage je bio jedan od glavnih razloga zašto smo se odlučili za kupovinu robota za zavarivanje. Ove mašine proizvode gotov radni predmet nakon pakovanja, tako da zahtevaju mnogo manje ljudske intervencije.
Da li je zamena ljudskog rada važan aspekat u slučaju nabavke novih tehnologija?
Da, ovo je bilo važno u našem slučaju. Robot za zavarivanje radi 150% brže od specijaliste za zavarivanje. Roboti trenutno rade u dve smene, ali to se može povećati. Istovremeno, svakom robotu su potrebni operateri, tako da stalno tražimo zaposlene. Trenutno imamo nekoliko mašina koje u potpunosti funkcionišu bez ljudskog prisustva, kao što je CNC strug, koji može da obradi stotine komada bez ljudske intervencije. Sve radi automatski, samo treba obratiti pažnju na mehanička oštećenja. Što je mašina novija, što ima više opcija podešavanja, to više operacija vrši automatski i to je brža.
Kako vidite šta je potrebno kompaniji za uvođenje novih tehnologija?
Da počnemo od vrlo praktične strane pitanja, potrebni su vam pravi stručnjaci za upravljanje mašinama. Važno je u timu imati tehnologa, inženjera i kolegu koji direktno radi sa mašinom, koji može da prilagodi delove zadatoj tehnologiji obrade, odnosno da delovi (zavarene ramske konstrukcije) budu pogodni za izradu od strane robota. Pored toga, važno je da ovi profesionalci rade kao pravi tim: obaveštavaju jedni druge ako dođe do blokade, mogu da reaguju na nove situacije izazvane novom tehnologijom. Za nas je bilo važno da naše kolege poznaju programski interfejs CNC mašina.
Naravno, promena tehnologije ne počinje operativnom delom, već traženjem i sticanjem novih tehnologija. Morate stalno biti svesni koje mašine su dostupne na tržištu. Iz tog razloga postoji kontinuiran odnos sa različitim distributerima mašina, oni nam predstave najnoviju tehnologiju, a mi učimo od njih o dostupnim rešenjima. Njihova uloga postaje sve značajnija. I na kraju, ali ne i najmanje važno, organizacija treba da uzme u obzir dodatno utrošeno vreme, jer promena tehnologije zahteva više vremena u ranim danima.
Koje prednosti vidite u korišćenju novih tehnologija?
S jedne strane, proizvodnja postaje brža i još uvek ima nižu stopu grešaka. Primer: kvalitet šavova kod robota za zavarivanje je neuporedivo bolji u poređenju sa ručnim zavarivanjem. Roboti takođe olakšavaju proces razvoja proizvoda: proizvod koji se može postaviti na robota je već u zreloj fazi životnog ciklusa proizvoda, dok je proizvod koji se ne može postaviti na robota još uvek nesavršen. Na ovaj način, razvoj proizvoda takođe može biti podstaknut zahvaljujući robotu – to je proces napred-nazad. Ove nove mašine mogu da rade u malim serijama, što je konkurentska prednost, jer možemo da preuzmemo ne samo velike, nego i male serije narudžbi. Ne skrivajmo činjenicu da gašenje robota nije toliko finansijski teret koliko nedovoljna iskorišćenost ljudskog rada.
Povećanje proizvodnje znači i povećanje zahteva kupaca. Kako to kod vas izgleda?
Da, tako je, vredi razmišljati o tehnološkom razvoju ako je potražnja tržišta veća od kapaciteta koji se može obezbediti. Imamo minimalan godišnji rast prodaje od 15 procenata, ali prošle godine je, na primer, bio 20 procenata. Drugim rečima, mora postojati odgovarajuća potražnja, ali sa strane resursa, potrebni su i pravi stručnjaci. Već 3-4 godine snažno smo osećali da ima previše kupaca i da je naš proizvodni kapacitet mali. To važi i za naše dobavljače: teško nam je naći, na primer, preduzeće sa dobrim odnosom cene i vrednosti i odgovarajućeg kvaliteta za farbanje naših proizvoda. Vremenska distribucija tražnje takođe nije irelevantna. Za nas posebno važnu ulogu imaju prednarudžbe, a zatim brzo, sezonsko ispunjenje i velike zalihe, jer poljoprivrednici ne mogu da čekaju. Obično isporučujemo ⅔ proizvoda u prvom kvartalu godine: pobeđuje onaj ko može da održi korak sa ovim tempom.
Koje smernice možete dati onima koji su na početku ili u sredini procesa?
Moja glavna poruka je da ako nešto ne menjamo, neće se promeniti ni rezultat. U trendu pogoršanja – recimo kada nemamo dovoljno kapaciteta – svakako treba da se menjamo, na primer kupovinom robota. Takođe vredi napraviti iskorak i na nepoznatu teritoriju. Naše iskustvo je da u timu uvek ima 1-2 čoveka kojima se svidi nova tehnologija. Izazov pokreće mlade profesionalce. Vredi prvo investirati, a zatim se prilagoditi investiciji. Svako ko želi da se razvija treba da krene ovim putem što pre, jer se uz razvoj proizvoda mnogo poboljšava i ekonomičnost. Stalno se trudimo da standardizujemo naše rezervne delove kako bi jedan tip delova mogao da se koristi u što većem broju mašina. To iznuđuju roboti, ali pored pojednostavljenja strukture proizvodnje, korišćenje troškova će takođe biti efikasnije.
Osim toga, ne treba zaboraviti da roboti takođe nameću tempo koji zaposleni mora da drži. Međutim, ovo može biti faktor stresa za kolege, zbog operacije nalik onoj pored fabričke trake.
Kada biste morali da počnete iznova, šta biste promenili?
Gledajući promene u retrospektivi, vidimo da su dve mašine mogle da se kupe odmah, bez čekanja. Ako bismo ponovo krenuli, odmah bismo zaposlili dva tehničara koji mogu da obezbede tehnološku podlogu, kako bismo rešili mogućnost zamenljivosti. Istovremeno, ne bismo menjali svoju otvorenost: jedan od ključeva našeg uspeha je da smo uvek otvoreni za svaku tehnologiju koja može doneti dalju automatizaciju u oblasti proizvodnje poljoprivrednih mašina.